Текст песни Beogradski Sindikat - Нико не може да зна
Исполнитель: Beogradski Sindikat
Название песни: Нико не може да зна
Дата добавления: 21.07.2020 | 02:14:02
Название песни: Нико не може да зна
Дата добавления: 21.07.2020 | 02:14:02
Просмотров: 4
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
Здесь расположен текст песни Beogradski Sindikat - Нико не може да зна, перевод и видео.
као кроз решетке кроз прозор гледаш – далеко је слобода
и ако си одан и бориш се на страни добра
чим изађеш на улицу осетиш горчину живота.
Народ трпи док смрадови се богате, ја не могу да ћутим
Не дозвољавам да ме поразе,
камен пада са срца као на папир суза,
једини вентил моја ‘зика есенција Београдског блуза.
Да ли осећаш патњу провучену кроз сваки стих,
да ли осећаш бол који к’о мотив користим
након препрека свих, путева трновитих
ране су зарасле добро неће се поновити.
Светлост углед’о сам јасно и ка њој се крећем
покрећем лавину емоција у потрази среће
препуштен себи, вођен инстиктима у суровом свету
где јачи слабијег једе чим овај направи грешку.
Сви знате како је тешко када празно је
зато моје људство, мој синдикат, моја снага је
слобода мога народа тако далеко је
ал’ не губим наду док год се истина провлачи кроз редове.
Као да сам цео живот сањао, а сад се будим
ово је моја земља, ал’ ово нису моји људи.
Кажу: „Овде немаш шта да тражиш, боље миран буди
јер овде кадија те тужи овде кадија ти суди“.
Гледам скрнављена гробља, не поштују ни мртве,
гледам спаљене куће, гледам спаљене цркве.
Кажу:“Гледај нашу снагу – ми смо непобедиви!“
Питам „Знате ли за Бога?“, кажу „Сила Бога не моли“.
Пазите, на овом пољу копља су се ломила,
православље у Срба – вера несаломива
јер то је земља хранила, то је мајка родила,
то је снага бранила, то је вера водила.
Реф.
Нико не може да зна шта то шапуће ветар,
нико не може да зна шта носи гром из ведра неба,
невреме се спрема, изнад гета пада звезда
моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља…
2004-та пролази, мојих људи и даље пуни су затвори
на древној земљи узурпатори, туђа рука нам ред заводи,
знакови ђавољи, транспортер на барикади нас нагони
да се држимо по страни без наглих покрета,
а камоли да их имамо на камери како шенлуче по нашој баштини
дошли су из пичке материне да ућаре нешто на нашој немаштини,
а ко ће да нас заштити, моји људи и даје нису слободни
тај осећај да су без помоћи ко ноћна мора прогони.
И политичари што су дошли све су душманима продали
а овде се по скупштини шире како су Бог зна како помогли.
Београд не зна за патње оних ретких што су остали
Зар смо у трци за „бољим животом“ преко ноћи хладни постали?
Звоне звона у паници, пада бомба на манастир
Срби не дајте похлепи да нас у нашој муци завади.
Можда ми јесмо диносауруси, она врста која одлази
и живимо у нашим сновима где нико неможе да нас порази
и нема те флоскуле која би могла бол да изрази
ја опет доле силазим, ако треба крв ће причати…
Реф.
Нико не може да зна шта то шапуће ветар,
нико не може да зна шта носи гром из ведра неба,
невреме се спрема, изнад гета пада звезда
моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља…
Између бункера и снајпера слобода је затвор,
поред транспортера у парку живот је напор.
Пратим покрете туђина, ово је жртвама суђење,
нама потребно буђење, лажи доста је и мучења
Иза Ибра ко линије наших пуне су ћелије
овде уједињене делују све ђавоље легије,
па моје у блоку знам по сузи у оку
а који то могу стоје упркос болу.
Арнаутске кобре у ходу нас уједају за ногу,
А отров у крви гласно позива на борбу
јер жеља да отму све оно што је најдраже
тера ми горку пљувачку у уста.
К’о кад странци ме ухапсе на мене керове пусте
да ме заплаше везаног док држе ме бесаног
Али ја не знам за слом, мене само раздраже
јер „Срби, ово је наше!” – вичем док трпим болове страшне,
док ми чупају из руку моју земљу, моју муку,
крвљу натопљен бусен свет хоће да ми узме,
и да уништи успе – кости мојих предака, мошти мојих светаца,
да дозволим јер не дам вам
јер свима нам због синова недозвољена предаја.
Ваш поновни долазак на мосту чекам сад
„Alban no passaran” – са Србима ил’ сам!
Реф.
Нико не може да зна шта то шапуће ветар,
нико не може да зна шта носи гром из ведра неба,
невреме When you open your eyes, you already know that a fight is waiting for you,
as you look through the bars through the window - freedom is far away
and if you are loyal and fight on the side of good
as soon as you go out on the street you feel the bitterness of life.
The people are suffering while the stinks are getting rich, I can't keep quiet
I don't let them defeat me,
the stone falls from the heart like a tear paper,
the only valve is my ‘zika essence of the Belgrade blues.
Do you feel the suffering drawn through each verse,
do you feel the pain I use as a motive
after all obstacles, thorny roads
the wounds have healed well will not recur.
I saw the light clearly and I am moving towards it
I trigger an avalanche of emotions in search of happiness
left to himself, driven by instincts in a cruel world
where the stronger eats the weaker as soon as he makes a mistake.
You all know how hard it is when it’s empty
that is why my people, my union, my strength is
the freedom of my people is so far away
but I do not lose hope as long as the truth runs through the ranks.
It's like I've been dreaming all my life, and now I'm waking up
this is my country, but these are not my people.
They say: "You have nothing to look for here, you better be calm
for here the kadi sues you here the kadi judges you. "
I look at desecrated cemeteries, they don't even respect the dead,
I look at burned houses, I look at burned churches.
They say: "Look at our strength - we are invincible!"
I ask, "Do you know about God?", They say, "The power of God does not pray."
Behold, the spears are broken in this field,
Orthodoxy among Serbs - an unbreakable faith
for it was the earth that nourished, that the mother gave birth to,
it was the power that defended, it was the faith that led.
Ref.
No one can know what the wind is whispering,
no one can know what thunder brings from the clear sky,
a storm is brewing, a star is falling over the ghetto
my wish, my trepidation, is this country tonight…
2004 is passing, my people are still full of prisons
on the ancient land usurpers, another's hand seduces our order,
signs of the devil, the transporter on the barricade drives us
to stand aside without sudden movements,
let alone have them on camera as shenluche on our heritage
they came from a motherfucker to fuck something on our poverty,
and who will protect us, my people are not free
that feeling of being haunted by a nightmare without help.
And the politicians who came sold everything to the enemies
and here they spread throughout the congregation as God knows how they helped.
Belgrade does not know about the sufferings of the few who remained
Have we become cold in the race for a "better life" overnight?
The bells ring in panic, a bomb falls on the monastery
Serbs, do not let greed divide us in our troubles.
Maybe we are dinosaurs, the kind that goes away
and we live in our dreams where no one can defeat us
and there is no phrase that could express pain
I go down again, if necessary the blood will speak…
Ref.
No one can know what the wind is whispering,
no one can know what thunder brings from the clear sky,
a storm is brewing, a star is falling over the ghetto
my wish, my trepidation, is this country tonight…
Between the bunker and the sniper, freedom is a prison,
next to the transporter in the park life is an effort.
I follow the movements of strangers, this is a trial for the victims,
we need waking up, lies and torture are enough
Behind the Ibar, like our lines, are full cells
all the devil's legions are united here,
so mine in the block I know by the tear in my eye
and who can stand it in spite of the pain.
Arnaut cobras bite our legs while walking,
And the poison in the blood loudly calls for a fight
because the desire to steal all that is dearest
it makes bitter saliva in my mouth.
It's like when strangers arrest me and let the dogs go
to intimidate me bound while keeping me sleepless
But I don't know about the breakdown, it just irritates me
because "Serbs, this is ours!" - I shout as I suffer terrible pain,
as they pluck my land out of my hands, my torment,
the blood-soaked sod world wants to take me,
and to destroy the successes - the bones of my ancestors, the relics of my saints,
to allow because I don’t give it to you
because for all of us, surrender is not allowed because of our sons.
I am waiting for your return to the bridge now
"Alban no passaran" - with Serbs or alone!
Ref.
No one can know what the wind is whispering,
no one can know what thunder brings from the clear sky,
storm
Скачать
Смотрите также:
Все тексты Beogradski Sindikat >>>
О чем песня Beogradski Sindikat - Нико не може да зна?
