Да ли се сећаш како било нам је пре, после свега шта сад остало је, мој Београде? Да ли се сећаш како било нам је пре, после свега шта сад остало је, мој Београде?
Сећам се, давно, још у „Златном бокалу“, први пут сам видео микрофон, стајао је на асталу. У хладу старог кестена, где је моја драга нестала, ја урез'о сам име, бацио прве риме. Ја сам одрастао на песмама градских боема, и причама аласа којих данас више нема. Калио се с' најбољима, по задимљеним биртијама, удварао се дамама, коцкао са лихварима. Некад кући срећан, некад све изгубио, некад жену љубио, некад калдрму грлио. И нисам себи судио, где год би се пробудио, бол је био исти, с' њим сам се удружио. Зато сећања сам скупљао, к'о ожиљке, да подсете, да није увек било само хладно и сиво. Да крв црвена к'о вино бојила је ноћи, кроз одразе у чаши, то су биле твоје очи. А ја сам морао да одем, фијакер ме је чекао, Београде збогом, многе ти ствари нисам рекао.
Рефрен
Заборави ме драга, заборави да те волим, настави да живиш, можда више не постојим. Грлим сећања у мраку, док их луча свеће боји, да не мислим на крике што чују се низ ходник. Док борим се са ранама, сањам да, опијам се вином, ракијом и тамбурама, старом виолином и поцепаним гласовима, тужном песмом Цигана, димом и поломљеним чашама. Да с' боемима мојим се надвикујем за столом, гађам песмама, рецитујем, отимам за слово. Због само једног стиха мој живот сад је готов, пустиња у срцу, док кроз прозор гледам Оток. Сањам да миришем твој парфем док се прибијаш уз мене, сузе ми потеку као кише у јесен. Еј, не свани пуста зоро, пусти ме да чезнем, никад не свани док у мени има песме! А ја сам морао да одем, јер некоме сам сметао, Београде збогом, ово ти још нисам рекао.
Рефрен
Данас ране више боле него зуце иза школе, него звуци оне строфе кад сам морао да одем. А сад сам опет овде, ал' све нам се изгубило, посекли су кестен где сам некад тебе љубио. Не миришу липе, нема старе виолине, нема Циганина седог да за моју тугу брине. Мој Београде, изгубио сам корене, џабе носим ордење кад нико ме не познаје. Па звезду Црног Ђорђа дадох сад за бокал грожђа, шта ће мени она, кад ја немам било кога. Само неспокој и бол, моји најбољи другови, у кафани ломим чаше, док ми душа на искрвари. Балада дисидента – једна тужна српска песма, неким будућим кафанама, за боља времена. Нека застане у грлу кад је неко други пева. Све је исто у мом крају, само мене више нема, јер ја сам морао да одем, такав ником нисам требао, Београде збогом, памти добро шта сам рекао.
Рефрен refrain:
Yes Does kako se seћash beat us јe Pres after svego shta garden remained јe , moј Beograd ? Yes Does kako se seћash beat us јe Pres after svego shta garden remained јe , moј Beograd ?
Seћam behold, long ago, in јosh " Zlatni glass " prvi put himself video microphone staјao јe on Astal . A coldness starog Kesten where јe moјa dredge nestal , јa urez'o itself IME , batsio prve Rome. Јa himself odrastao on pesmama Gradskij fight, and prichama alasa koјih Danas Viseu lot. Kallio ce with ' naјboљima at zadimљenim birtiјama , udvarao se ladies kotskao sa lihvarima . Nekad kuћi sreћan , nekad sve izgubio , nekad wife љubio , nekad kaldrmu grlio . And nisam Sebi sudio where bi lo awaken year , bol јe bio Isti , with ' lo udruzhit њim himself . But seћaњa himself skupљao , k'o ozhiљke , yes subnet yes niјe Uvek beater itself coldly and Civaux . Yes EOC Crvena k'o wine boјila јe noћi , Croze odraze in a bowl , then su bile tvoјe eyes . A јa himself Mora yes Modem , fiјaker IU јe check, Beograd zbogom , many ti nisam stvari river .
refrain
Zaboravi IU dredge , zaboravi yes those volim , instruct zhivish yes , mozhda Viseu not postoјim . Grlim seћaњa in darkness, dock their beam sveћe boјi , Let not the cry mislim INTO chuјu ce bottom coupler . Doc Borima ce sa wounds saњam yes opiјam CE wine and rakiјom tamburama , old Violina and potsepanim glasovima , tuzhnom pesmom Gypsies , Dim and polomљenim bowls . Yes with ' boemima moјim ce nadvikuјem the table gaђam pesmama , retsituјem , otimam per word. Zbog itself јednog verse moј belly јe garden ready pustiњa have srtsu docking Croze Prosor gledam Otok . Saњam yes Mirish tvoј parfait dock lo pribiјash ties mene , suze mi kao Kish will run at јesen . Reading the reference cards , not Swanee empty Zoro , let ME yes Chesney , Swanee Nicado not dock at Meni Ima pesme ! A јa himself Mora Modem yes , a certain self јer Smetana, Beograd zbogom , ovo ti nisam јosh river .
refrain
Danas wound Viseu Bole him zutse Iza school He zvutsi ONET stanza cad himself Mora yes Modem . A garden itself Opet Ovde , al ' se sve us izgubilo , flogged sous Kesten where he nekad you љubio . Not Mirish Lipe , a lot of old Violina , HEMA Tsiganina sedog yes for moјu Tugu Breen. Moј Beograd , izgubio root itself , џabe wear ordeњe cad Nico IU not poznaјe . Pa star Tsrnog Ђorђa dadoh garden behind glass grozhђa , shta ћe to time she cad јa Nemam beat Koga . Needless nespokoј and Bol, moјi naјboљi otherness , Kafanov is broken in a bowl , on the dock of the soul iskrvari . Balad disidentov - јedna tuzhna pesma Srpska , some buduћim kafanama for boљa times. Neka stun at grlu cad јe Neko drugi PEVA . Swe јe his- at IOM kraјu itself mene Viseu HEMA јer јa himself Mora yes Modem , Takao nickname nisam Tréban , Beograd zbogom , pamti good shta river itself .