Текст песни Beogradski sindikat - 2010 - Osveta

Исполнитель: Beogradski sindikat - 2010
Название песни: Osveta
Дата добавления: 16.05.2020 | 16:30:07

Просмотров: 29
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным

Здесь расположен текст песни Beogradski sindikat - 2010 - Osveta, перевод и видео.

Ово је веома стара прича. У то доба риме беху сасвим другачије од оних што постоје данас.
Слике раја, а у ствари слике краја.
Росом умивен, обасјан сунцем што се рађа,
песма слапова што са камењем се свађа,
и прија ми ветар што се пробија кроз честар,
собом понео је мисли да данима сам везан.
Да ово није сунце зоре ране, већ је моје патње пламен,
слапови су корбач, разапет на точак,
тело ми је камен, роса крв из ране,
и земља би се опила муком моје браће.
У животу исход често зависи од једне одлуке, једне битке, једног вође.
Цео живот за један дан, за починак не знам,
незадрживо сутра, ја неминовно смртан.
Савладив тренутак, страх у мени спутан,
мој познаник стари већ небројено пута.
Не одлази к'о увек већ шатором лута,
снагу ноћас скупљам иако осећај је слутња.
Сутра, све очи биће упрте у мене,
јер први напад биће како ја кренем.
А све после тога памтиће време,
а да ли ће памтити и моје поколење?
Док мислима лутам по кампу посматрам лампу што гори,
и питам се да л' ратнике моје иста мисао мори,
јер потребан је сваки пуним срцем да се бори,
да верује у себе и у оног што их створи,
колико ја верујем у њих и колико их волим,
и моја десна рука што их са мном увек води...
У соби сенке,
Стража!
Препад, стисак снажан, првог рушим, другог бацам, омча око врата.
Сапет сав сам, сад сам остајем без даха,
остајем без снаге, свладан на колена падам.
Задњим трзајем оружје на поду хватам за балчак.
Нападача ногом пригњечена шака,
на оштрици мача убице животињска гримаса,
мог команданта, мог из борбе брата,
вође моје гарде, а сада мог џелата!
Након што је мучки ухваћен и бачен на губилиште, у тренуцима пред смрт, нашем јунаку пред очима пролазе слике живота.
Мајчин поглед и осмех, очев узвик за подстрек,
са много воље, тешко у вежби, недорастао за копље.
Са монасима учим прва слова,
због казне сузе уздржавам од бола.
Прва борба, мирис крви другова из строја.
Мирис њене косе, пољубац у сенци топола.
Лепа као анђео пење се на олтар,
сватови у радости, ја срећан што је моја.
Отац у мукама ми умире на рукама.
Прослављам у сузама пропаст мојих душмана,
Раме уз раме, ја и вођа моје гарде,
непажњом усред обруча, одлучно спашавамо главе.Рођење свога сина вином поздрављам до зоре.
Дивљи вепар у трку једним замахом оборен.
Круна сјајна у рукама патријарха,
стегови на ветру, народ поздравља краља.
Осећања све су даља,
само туга, остаје да прати ме свуда до краја пута.
За прелаз преко реке фалиће ми дукат,
и за починак није спремна кућа,
зато настављам да лутам.
Вечно заробљена, душа нашег јунака остаје да прогања издајника.
Своје тело са висине гледам бесан,
вране што ми кидају ране терам,
ал' да их склоним не успевам.
За одмор више не знам, бесан,
неминовне судбине свестан, спокоја жељан, треба ми мир.
Подиг'о сам духове из лешева другова,
а бирао сам најгоре, жедне воде освете,
проклете на лутање док усуд свој не остваре,
ја и моје утваре твоје походимо кошмаре.
Некад знам и да кренем сам да те прогањам,
к'о змај мењам обличја, иза тебе сам.
Мој дах ти леди крв у жилама,
брине те судбина твојих синова,
бежиш од крвавих призора.
И смех одјекује к'о грех између дворских зидова,
док од крикова да побегнеш не можеш,
стојиш прикован.
К'о у темељ зазидан, к'о жив закопан,
губиш дах, док нокте ломиш гребући свој саркофаг.
Пуштам те да побегнеш, само оставим ти ожиљак,
да те подсети на састанак сутра пред починак.
Јер твоји страхови моји су мачеви,
ни најјачи оклоп не може да заштити од савести.
Јутра дочекуј на кули будан,
ал' буди свестан да кад тад пашћеш у сан,
да те опет дочекам.
Слушали сте вокално-инструментално дело „Освета“, групе Београдски синдикат. This is a very old story. At that time, rhymes were completely different from those that exist today.
Images of paradise, and in fact images of the end.
Washed by dew, illuminated by the rising sun,
the song of the waterfalls quarreling with the stones,
and I like the wind that blows through the thicket,
he brought with him the thought that I had been bound for days.
That this is not the sun of the dawn of the wound, but the flame of my suffering,
the waterfalls are korbač, crucified on a wheel,
my body is a stone, dew blood from the wound,
and the land would be drunk with the torment of my brethren.
In life, the outcome often depends on one decision, one battle, one leader.
All my life in one day, I don't know how to rest,
unstoppable tomorrow, I inevitably mortal.
Overcome moment, fear restrained in me,
my acquaintance has aged countless times.
He does not leave as always, but wanders in a tent,
I'm gathering strength tonight, even though the feeling is a premonition.
Tomorrow, all eyes will be on me,
because the first attack will be as I go.
And after that, everyone will remember the time,
and will they remember my generation?
As I wander around the camp with my thoughts, I watch the lamp burn,
and I wonder if my warriors have the same thought,
because it takes everyone with all their heart to fight,
to believe in himself and in the one who created them,
how much I believe in them and how much I love them,
and my right hand that always leads them with me ...
In the shadow room,
Guard!
The raid, the grip strong, I tear down the first, I throw the second, the noose around my neck.
I'm all whispered, I'm out of breath now,
I lose my strength, I fall to my knees.
With the last jerk, I grab the weapon on the floor by the hilt.
Attacker's leg crushed fist,
an animal grimace on the blade of the killer's sword,
my commander, my brother from the fight,
leaders of my guard, and now my executioner!
After he was tortured and thrown to the execution site, in the moments before his death, images of life pass before our hero's eyes.
Mother's look and smile, father's cry for encouragement,
with a lot of will, hard in practice, not up to the spear.
I learn the first letters with the monks,
because of the punishment of tears I refrain from pain.
The first fight, the smell of comrades' blood from the machine.
The smell of her hair, a kiss in the shade of poplars.
Beautiful as an angel, she climbs the altar,
wedding guests in joy, I'm happy it's mine.
My father is dying in my arms in agony.
I celebrate in tears the ruin of my enemies,
Side by side, me and the leader of my guard,
by carelessness in the middle of the hoop, we resolutely save our heads. I greet the birth of my son with wine until dawn.
A wild boar was knocked down in a single swing.
A shining crown in the hands of the patriarch,
clamps in the wind, the people greet the king.
Feelings are getting further,
only sadness, it remains to follow me everywhere until the end of the road.
I'll need a ducat to cross the river,
and the house is not ready for rest,
so I keep wandering.
Eternally trapped, the soul of our hero remains to persecute the traitor.
I look at my body from above angrily,
crows tearing my wounds teram,
but I can't get rid of them.
I don't know about vacation anymore, furious,
inevitable destiny conscious, serenity eager, I need peace.
I raised the spirits from the corpses of my comrades,
and I chose the worst, thirsty waters for revenge,
cursed to wander until they have fulfilled their destiny,
I and my ghosts visit nightmares.
Sometimes I even know how to go after you alone,
I change my face like a dragon, I am behind you.
My breath freezes the blood in your veins,
you are worried about the fate of your sons,
you run from bloody scenes.
And laughter echoes like sin between the walls of the court,
until you can't escape the screams,
you stand nailed.
Like a walled foundation, like a living buried,
you lose your breath as you break your nails by scratching your sarcophagus.
I'm letting you escape, I'm just leaving you with a scar,
to remind you of a meeting tomorrow before bed.
For your fears are my swords,
not even the strongest armor can protect against conscience.
Wait for the morning on the tower awake,
but be aware that when you fall asleep,
to meet you again.
You have listened to the vocal-instrumental work "Revenge", by the group Belgrade Trade Union.